Методе повезивања оптичких каблова

Примарне методе повезивања укључују сталне везе, везе за хитне случајеве и активне везе.

1. Трајна оптичка веза (позната и као фузионо спајање)
Ова метода користи електрично пражњење да се истопе крајеви два оптичка влакна на месту њиховог спајања, чиме се спајају. Обично се користи за-спајање на велике удаљености, као и за трајне или полу{2}}сталне фиксне везе. Његова кључна карактеристика је да даје најниже слабљење везе међу свим методама, са типичним вредностима у распону од 0,01 до 0,03 дБ по тачки спајања. Међутим, процес захтева специјализовану опрему (фузиони уређај за спајање) и морају га изводити обучени стручњаци; осим тога, тачка спајања захтева заштиту унутар наменског кућишта.

2. Спајање у хитним случајевима (познато и као механичко спајање)
Прикључци за хитне случајеве првенствено користе механичка и хемијска средства за поравнавање и спајање два оптичка влакна заједно. Главна предност ове методе је да је брза и поуздана, са типичним слабљењем везе од 0,1 до 0,3 дБ по тачки спајања. Међутим, тачка везе може постати нестабилна током дужих периода употребе, што доводи до значајног повећања слабљења; сходно томе, овај метод је намењен искључиво за-примену у хитним случајевима.

3. Активна веза
Активне везе укључују употребу различитих оптичких конектора (утикачи и утичнице) за повезивање једне локације са другом, или за директно повезивање локације са оптичким каблом. Овај метод је флексибилан, једноставан, згодан и поуздан; широко се користи у кабловима рачунарских мрежа унутар зграда. Његово типично слабљење је 1 дБ по тачки везе.